MILOŠ TEODOSIĆ: Ikona reprezentacije ili genije kojeg je lenjost sprečila da postane ikona

Miloš Teodosić – ikona reprezentacije ili genije kojeg je lenjost sprečila da postane ikona
Reprezentacija Srbije sprema se za Evrobasket koji počinje za manje od mesec dana. Mada, ako je verovati našoj tabloidnoj štampi ne treba ni da počne kad mi već prvaci i „odučićemo“ sve ostale kao da se oni pripremaju za kriket.
Ipak, novinske naslove rastužio je potez selektora Pešića koji se malo nakon početka priprema zahvalio Milošu Teodosiću i rekao da na njega na računa. Mene u ovom momentu ne zanimaju Pres konferencije i mišljenja bivših košarkaša koji jedva čekaju ovakve situacije da bi se pravili pametni, izneću svoj stav, ali malo kasnije. Dakle, čuveni trener je sa priprema odstranio kapitena selekcije koji je u proteklih 10 godina istoj selekciji dao više od bilo koga drugog. Nećemo gledati surovu statistiku, status legende reprezentacije odnosi se na požrtvovanost, želju za igrom kao i odnosom i poštovanje nacionalnog dresa. Morate se složiti sa mnom da je Teo radio upravo sve navedeno. Ižvakana je fora da se ne trudi da ga boli uvo da igra za reprezentaciju, i na prvi pogled to tako izgleda na terenu, ali Teo je jednostavno takav „vatra u srcu, mir u glavi“ nije morao da urlicima ili nedoličnim ponašanjem pokazuje da mu je stalo, videli smo to iz njegove igre.
Teodosić je vukao konce ka prvoj svetskoj medalji od Indijanopisa, a debitovao je u nacionalnom dresu 2007. kao član vizionarskog sastava Moke Slavnića, koji je posle debakla i tri poraza rekao da će ovi momci postati simboli reprezentacije, i izgleda da je bio u pravu.
Mislim da je dosta ovih slatkih priča, pređimo na konkretnije teme. Kari Pešić je veliki trener, i ako on uradi nešto sigurno je da postoje čvrsti razlozi, na trenutak će nam vrv sumnje uneti poziv na pripreme Tea, jednostavno nije morao da ga pozove.
Siguran sam da Pešić nije sklonio Teodosića zato što mu se ne sviđa njegova brada, imao je razloge, a mi smo tu mu verujemo i odemo što dalje ma prvenstvu.
Kao neko ko se bavi pisanjem, shvatio sam da je ovaj otkaz kapitenu dosta smanjio očekivanja kako javnosti tako i tabloida, te više ne viđamo bombastične naslove niti obećanja, što je veoma dobro. Sa igrača se tako oslobađa prisitak, a sličnih priprema je mnogo. Setimo se 1998. Kada je osvojeno zlato na Svetskom prvenstvu a na polasku u Grčku je bio zanemarljiv broj navijača i novinara, a Žoc, Sale i ekipa su se opet okitili zlatom i pokazali šta to imamo najveće na svetu, što se između ostalih i Teodosiću vuče po podu. Ne brinem se, pokazaćemo ponovo.